Besede gluvima, viškove ludila
Neretko bacim u stih
Oni pak krenu da grade poemu ako nabasaš na njih
Glavu obori, očI zatvori nema tu misli od meda
Sikću guje, besne oluje, smrt se u očI gleda
Aveti srču duše u grču
Zverinje rastrglo žal
Vreba sablast koja ti začas namakne omču o vrat
Ova se pesma lako otkričI kad naiđe turoban ton
Zagrobno nem smisao njen
LežI pod kamenom
Ova se pesma samo kričI
Jer takva zloslutniku ličI
Moćan otrov, mala doza
Jede sporo k‘o nekroza
Tupa britva mrzovolje
Dušu kinji, dušu kolje
Ni sam đavo ne bi mog‘o bolje
Besede gluvima, viškove ludila
Smutim pa prospem u stih
Sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih
Krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk
Duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug
šApat u paprat, napred pa nazad
Bezvoljno silujem rime
Iz pera cure mučne figure nikad im dosta crnine
Ova se pesma lako otkričI kad naiđe turoban ton
Zagrobno nem smisao njen
LežI pod kamenom